GOST U DRUGOM GRADU

 Nisam odavde.

U šetnji sam među ljudima koji se poznaju čitav život,

a ja – prolaznik, tišina, kamera i korak.

Ne pripadam njihovim navikama,

ali pripadam ovom danu.

Nekad je dovoljan samo dolazak —

ne zbog pejzaža niti zbog razglednice,

već zbog trenutka u kojem čovek shvati

da i tamo gde je „tuđ“,

može da pronađe svoj mir.

Nakon prvih koraka, postalo mi je jasno da ne moram ništa da tražim.

Da nije cilj da ispunim plan,

već da pustim da dan pronađe mene.

U mestu gde se poznaju imena, lica, koraci i navike,

ja sam samo hodao — bez žurbe, bez uloga,

bez očekivanja da me iko prihvati.

Primetio sam da se svako mesto ponaša kao osoba —

sa svojim tempom, životom, navikama i tišinama koje ne treba dirati.

Moja uloga je jednostavna:

da budem dobar gost.

Ne da menjam ritam,

ne da pravim buku,

ne da ostavljam trag glasom,

nego prisustvom.

Ne putujem sa mnogo stvari

i ne ulazim u mesta sa stavom da mi pripadaju.

Dolazim tiho, onoliko koliko je potrebno da razumem prostor,

a dovoljno sam svoj da ne budem teret ni sebi ni drugima.

U svakom mestu postoji nešto što ga razlikuje —

ne ono sa razglednice,

ne obavezni kadar,

nego ono skriveno:

ponekad malo kao ugao ulice,

ponekad veliko kao pogled koji se ne ponavlja.

Ja ne jurim ono što se nudi,

već ono što se otvori samo onome

ko ume da sačeka.

---

Ako ti se ikada dogodi da se u tuđem mestu osetiš kao višak,

da te pogled zaboli ili pomisliš da ne pripadaš,

znaj da taj osećaj ne govori o tebi,

već samo o novini tvog prisustva.

Ne spuštaj pogled

i ne povlači se iz kadra.

Napravi kratak reset,

promeni unutrašnji ugao

i vrati se onome zbog čega si došao.

Ja jesam.

Osetio sam taj ubod,

taj trenutak „šta ja ovde radim“.

Ali posle resetovanja —

stajao sam na obali,

sa jedne strane Tisa koja se uliva u Dunav,

a sa druge jato belih labudova,

i ja između,

ne kao stranac,

nego kao čovek koji radi ono što voli.

Za tebe koji čitaš:

Ako ti se dogodi isto,

nemoj da bežiš iz sopstvenog trenutka.

Samo zastani i ponovi sebi:

„Nisam višak. Samo sam nov.“

I onda nastavi dalje, mirno,

bez dokazivanja,

bez straha,

bez izvinjenja što postojiš.

Ponekad je razlika između lošeg i dobrog dana

samo u odluci

da se vratiš u kadar

umesto da ga napustiš.