Služimo svima kao samome sebi
Počelo je konačno toplije vreme, baš onako kako volim da nije hladno, da prija. Mada je i vreme nešto promenljivo, kao da neće da se odluči. Kad si mlađi to ti ne smeta. Kad je sunce igraš se napolju, kad je kiša i hladno igraš se unutra ili gledaš crtane filmove na kaseti koje je tata iznajmljivao iz videoteke. Uvek bi uzimao romantične filmove za mamu i crtane za nas decu. Nije bilo kao sada, dosta sadržaja i izbora. Ponekad zavidim današnjoj deci. Ja bih iznova i iznova ponavljao isti crtani film. Jedino što se tada moralo sačekati da video-plejer ili video-rekorder premota traku. Možda mi to danas pomaže da, kada nešto ne razumem, neki video na internetu pogledam više puta dok ne shvatim. Ako je lepo vreme i raspust, to se zna – drugari i fudbal. Mada nisam nikada bio dovoljno dobar ni u čemu, to mi nije smetalo da se igram sa drugima. Janjine-Dranjine, Trule kobile, Ledeni čika, Vatrene lopte. Što smo se više igrali, to smo više energije imali. Ceo dan se igraš i sutra ponov...