Pokret i Promena - Ostvari sebe na bolje.

                                          Ova 2026. je uveliko počela i ja sam je jedva dočekao. Ne zato što je nešto posebno – sunce isto sija, trava je i dalje zelena, a ni ja nisam nešto porastao. I dalje imam svojih 173 cm i prilično sam zadovoljan. Bio bih jednako srećan i da sam visine svojih roditelja – oni su nešto niži od mene, ali im to ne umanjuje njihovu gigantsku veličinu. Ali postoji nešto zbog čega sam jedva čekao početak ove godine. Prošlo je pet godina od tada. Sećam se kao juče. Sedim na krevetu, gledam oko sebe… oči još muljave kao kad mokrom krpom brišeš staklo pa ostane zamazano. Kuvam kafu. Uzimam telefon. Skrolujem. I samo jedna misao: “Nešto nije to.” Ne mogu da objasnim. Nikad pre nisam imao taj osećaj. Počeo sam da tražim nešto… nešto što bi me ispunilo. I tada sam shvatio: Radio sam stvari jer sam mislio da moram. Ne zato što sam želeo. I svaki put kad nešt...

Sećam se jednog jutra. Sedeo sam sa kafom, telefon u ruci. Još nisam ni stigao da razmislim o svom danu… a već su počeli da mi govore šta treba da radim. Jedan kaže: radi više. Drugi kaže: odmori, pregorećeš. Treći kaže: kasniš, već si iza drugih. Gledam… slušam… i u jednom trenutku — stanem. Ne zato što sam našao odgovor. Nego zato što više nisam znao koga da slušam. Sve je postalo buka. I možda si i ti bio tu nekad. Možda i sada jesi. Jer danas… svi pričaju. Svi imaju savet. Svi znaju “pravi put”. Ali istina je — nije svako ko priča — učitelj. I trebalo mi je vremena da to shvatim. Pravi učitelj… ne tera te da se osećaš kao da kasniš kroz život. Ne stvara paniku. Ne pritiska te. Uz njega… imaš osećaj da možeš da dišeš. Kao da ti neko kaže: “Polako. Tu si gde treba da budeš. Samo nastavi.” Pravi učitelj ne koristi strah. Ne govori ti da si “gotov” ako ne uradiš nešto odmah. Ne manipuliše tvojim emocijama. On ti ne uzima mir — on ti ga vraća. I znaš šta je zanimljivo? Pravi učitelj ne ...